U ušuškanom, redovnom, subotnjem terminu, radovali su se navijači još jednoj pobedi omiljenog tima. Ulazi se još sigurnije u završnicu sezone s većim akcentom na kiks Vojvodine i dizanje pehara, nego sto se postavlja pitanje pobednika u direktnim duelima. Jedino pitanje je ko će proigrati, ko oduševiti, ko razočarati, koliko naših će ulaziti. Slika koja je obeležila duel sa Kolubarom su vrhunske asistencije "drugog" plejmerkeja Sanela. Često ne u realnom broju, pogotovu na gostujućim utakmicama, njih 15 pratio je uzvik oduševljenja i strepnje. Lopta je svaki put letela u naizgled prazan prostor pod košem. Raspoloženi Marić, Radić, Kojić i Smolović u prvom periodu igre, nalaze ih i lagano postižu atraktivne poene. Košarka i mora da bude zabavna, atraktivna, brza i timska. Zato ću i navesti sve igrače tima koji ulazi u poslednje tri utakmice i doprinose ostvarenju cilja. Tmušić, Smolović, Marić, Mukanovic, Radić, Kojić, Vulić, Jevđić, Stanisavljević, Čorbić, Brašanac, mlađi Čajetinci. Nisam rođena da igram timski sport. Košarkaški se rekreiram, poslovno stičem timske veštine. Izdvajam, ali imam kriterijume. Svoje. Pišem, dakle postojim. Iza svega stojim. Cenim sve što vidim, ne ćutim o onome što ne vidim, a mora da se vidi. O onome što u ugovoru piše, ko se plaća više. Ko nosi koji broj, ko je drugi, srčaniji, duhovitiji. Ko se prošetka, a ko rizikuje i preuzima inicijativu. Pravih psihološke profile i od košarke pravim svoj hobi. Radić je profesionalac. Pravi po meri čajetinske publike. Posvećujem priču njemu i njegovom mukotrpnom radu. Emotivcu ovakva priča znači. Svakim skandiranjem Radiću... Neću... prepušta se njemu da radi. On se takav i rodio. Radić. Kao i obično, par redova posvećujem Marićevoj roli. Hvala za sigurnost koju nam daješ i svemu što u koš staje baš onda kada protivnik opazi šansu i pomisli na preokret. Zato je on, Mladene Šekularcu i Dule Radoviću pravi lider našeg tima. Zanimljiv mi duel Radić- Marić. Poređenje neuporedivog, davanje uvek i svega i selektivnog davanja sebe. Ne mogu da kazem šta više volim, ali znam čemu sam ja bliža. Ko je moja družina. Neka svako u nastavku dobije baš ono što mu treba. Umornima i zaslužnima - odmor, vrednima i mladima - minutaža, najmladjima - prilika. Neka se dokaže i ko se dokazao nije, preostale utakmice su baš za to. Kapetane, okreni malo brod. Sunčano je, lepo. Zašto da svi želimo da se ovo krstarenje već jednom završi. Neka se istorija piše krasnopisom. Produžimo vreme punih tribina uz osmehe zadovoljstva. Vreme je relativno, a košarka u Čajetini konstantna.

Ne dugujte ni suze, ni krv, ni znoj.
Pozdrav sa tribina
by Bloginja