Tri profesorke koje su izvele generacije dece na pravi put - baksuzi. Inženjeri građevine, elektrotehnike, mašinstva - akademski građani - baksuzi. Arhitekte, lekari, advokati, pravnici... Ma džaba im sve diplome kad su najobičniji baksuzi. Da su manje knjiga čitali, možda bi KK Zlatibor bolje igrao. Možda bi sve bolje bilo da na tribinama ne sede konobari, kuvari, automehaničari, trgovci, hotelijeri, pošteni i vredni ali sa tom jednom malom natprirodnom manom koja naš tim sputava i koči. Možda bi Jevđić uhvatio koju loptu u reketu da na tribinama nema upravnika skijališta, proverenog baksuza. Možda bi Smolović prestao da pravi taj nepotreban faul kada ga ne bi gledali majka, tetka, tečo i rođak. A sto puta im je rekao da ne dolaze. Ova što prodaje osiguranje ko da namerno nosi polisu u džepu i svojom aurom koči Vlajsa i njegovu povređenu nogu. Kojić može osvojiti još pet svetskih titula al u Čajetini se neće naigrati jer ga sa tribina gleda kompletno odeljenje V-3, specijalizovano za malerisanje svetskih šampiona (priča se da je zbog njih i Novak izgubio). Jedan vozač kamiona prati klub od osnivanja samo da bi igrače cveljao svojim pakosnim mislima. Odabere tako nekoga ni krivog ni dužnog, i evo, Stevović nije više mogao da izdrži. Marić senior dolazi iz Užica na svaku utakmicu samo da maleriše svog naslednika, da ga ne daj Bože ne prestigne i ne ostavi veći trag u Zlatiboru od njega svojevremeno. 
Svi oni aplauzi, poderana pluća i glasne žice... Probušene kože na bubnjevima... Tona iseckanog novinskog papira... Sve je to najobičnija maska koja je napokon pala. Vizionar je konačno raskrinkao pravu nameru navijača u Čajetini.
Ko zna kada je Zlatibor mogao da uđe u prvu ligu. Nije, jer na tribinama sedi jedan frizer, koji baksuzira već 37 godina.

Blog'n'rolla

Pobedili smo direktnog konkurenta. To je jedino bitno. Lavež pasa je oterao crne mačke, sportsku sreću najavile su ptice. Južnjačka magija slabija u završetku. Igrajmo u svakom kolu, Čete su uz vas.
​Bloginja