Podrška je najbitnija. Kad neko stoji iza tebe i veruje da radiš pravu stvar. Još jedno uspešno gostovanje. Nadigran je rival koji nije uspeo da pruži otpor, iako su postojala strahovanja da ne proigraju baš sad. Dok u komšijskoj Slobodi vri atmosfera uz identičan scenario kao kod nas u Šekijevoj sezoni, Zlatibor privodi polusezonu kraju uz povoljan raspored i sa zaspalom tenzijom. U igri za viši cilj. Nakon celodnevne ekskurzije s tiketima u džepu, najuporniji ljubitelji košarke i hrono hrane, pružili su podršku i u "revijalnoj" utakmici. Ovoga puta ipak u senci navijačkog reda Kojić familije. Podsetili su na ljubav, pozitivan stav, veru i ponos. Na sve ono čega je sve manje na terenu i tribinama. I znam da su zaslužni za dobru igru, za osmehe, snagu i motiv. Kada bismo samo svi mogli da igramo pred svojima, za naše. U savremenoj košarci je sve više igrača koji dolaze i odlaze bez znanja, prašine, podrške i pozdrava. Tržište, menadžeri, bonusi, procenti. Želim da košarka u Čajetini zivi uz podrsku mama, tata, seka, baka, deka. Samo oslobodite svoje glave, teorije zavere ne igraju ovu igru, mi volimo naš klub. Bistrih glava u nove pobede. Zlatibor za sve Čajetince.
By Bloginja
By Bloginja
RSS Feed