Košarka je kolektivni sport. Pobede su deo timske igre, porazi rezultat loše igre ekipe. Trener podjednako zaslužan za oba scenarija. Knjiški. Početna ideja je bila da u blogovima ne izdvajam, ne imenujem, ne baksuziram i ne unosim nemir. Opet knjiški. Teren je nešto drugo. Na papiru se sve sme. Deseto kolo. Jos jedan igrač se "uhvatio", onaj "novi", koji ipak s obe noge na zemlji u prvoj gostujućoj utakmici, pridobi navijace i zaustavi zle jezike. Da ne kazem, prelomi utakmicu. Kako bih život učinila zanimljivijim i drugačijim, odgledah i ja uživo prenos utakmice bez ijednog predjenog kilometra do gostovanja. Atmosfera kilava, kašnjenje, kočenje, ni blizu energiji, adrenalinu i emocijama sa tribina. Nismo ni dali šansu Kolubari da nas iznenadi, složismo se da je Zlatibor favorit. Pa onda pogledasmo u već standardno preplašenu i neorganizovanu igru Dulovih izabranika. Krenu nervoza uz ponosno jedinstvo i istovetno misljenje i analizu, koje nas cini jacim i mnogo bitnijim u celoj priči nego što zapravo i jesmo.Volim navijače i blago našem klubu. Hvala Sanelu, opet ga izdvajam i dodeljujem titulu majke ekipe. A pobedi se u zube ne gleda, barem ja ovog puta neću. Zato vas pozivam da komentarišete, pišete i budete deo košarkaške priče i možda istorijske sezone kada se gazi u viši rang. Možda osvojite i vaučer za proslavu.
By Bloginja
By Bloginja
RSS Feed