Slušala sam kako možemo da dobijemo Vošu. Mislim na način. I sve je bilo kristalno jasno. Vidim i ja tu njihovu igru.Znam kako su dobili Slobodu.Vidi se ta stara sprema, vidi se mladost, gipka kolena i mišići. Nisu igrači ni blizu povreda, imaju po 17-20 godina i znaju odakle dolaze i gde bi da idu. Imaju prvo mesto. Nemaju podršku građana, ni grada. Imali bi bar još 10 više navijača, da ih ja ne oterah. Još da i naše poterah... Još i da me ko čita... Derbi kola. Da li obe ekipe idu u viši rang?Lepa košarka, korektno suđenje, intimna atmosfera. Rezultatska klackalica. Zamalo da dobijemo utakmicu bez ijednog pleja. Sanelova faca: "Nemoj mene", dekoncentracija i umor. Vlajsovo sve. Nemam više snage i boli me sve što kažem, jer predugo traje.Gutačima energije, simulatorima, manipulatorima mogu samo da poželim kartu u jednom pravcu, koju priželjkuje toliko Čajetinaca. Imam i ja blokade, neispunjenih želja, forsiranja ličnosti, lutanja, ali šta Vas o tome briga, ja sam profesionalac i tako to i rešavam. Ne brine mi se Vlajsova briga. Gledaju mi se plejmejkerske majstorije. Izabrah lirsku formu, jer šta više kritički reći na temu. Najbolja je trenerova rečenica, prva na mestu koju postavih kao naslov. Kraj. Ostaje pitanje, ko može da reši tešku utakmicu? Ko podnosi tešku završnicu? Radić sa pet, Smola bez prilike za svoje faulove, Vulić bez šuta, Jevđić sa harmonikom, Mandić i Marić bez dobrih dodavanja, Kojić bez raspoloženih saigrača, Šane bez kapitenske trake, Čajetinci sa klupe... U igri gde glavni ne slušaju pomoćne, gde plejmejkeru uigrane akcije okreću glave, oslanjamo li se na domaći teren, viku, buku, podršku? Sve mora da se zasluži. Bez kiksa.
Ravničarski pozdrav od Bloginje.
Ravničarski pozdrav od Bloginje.
RSS Feed