ZA NAJSIGURNIJEG ŠUTERA

Košarkastiji su bili igrači Napretka i u Čajetinskoj hali, igra je na momente i podsećala na onu vec viđenu u Aleksincu, još mi pred očima ona dominantna ruka Šikmana, ali ipak najveći utisak je kapitenski. Volim kada pisanje mogu da posvetim, da osvetlim i unesem pozitivnu atmosferu. Pobeda uvek olakšava i postavlja stvari na svoje mesto, Zauzeo je svoje i Jevdja , pa mu dajem prostora i tvdim da ništa bolje i zanimljivije u Čajetini nije uradio još od tretmana lučem. Opravdao je svoju ulogu u timu. Moj omiljeni dvojac, Mukanović / Marić, vratio je osmeh na lice. Klupu je bilo lakse gledti. Neka je i odmorio Smole. I dok se već crta nova, veća, bolja, posvecujem priču i ovoj, uvek nezgodnoj za protivnika, čajetinskoj hali. Mnogo me ostaje u njoj, iako ima i onih koji tvrde da košarku pratim od juče. Jesam parket više izgazila u opancima nego u Džordankama, ali to nije jedinica mere. Nisu ni emocije merljive. Nije ni ova sentimentalnost slučajna. Ne pamtim mnoga značajna imena, ne sećam se svih postava i faca, ali pamtim svaku Šanovu utakmicu.I dres veličine S pa sve do kapitenske trake. Statistiku zavoleh od udaje, pa ne mogu iznositi brojke. Ove redove zaslužile su prelomne trojke, i taj osećaj sigurnosti kada sa linije polete i skroz iz kolena podignu publiku na noge. Hvala Šanu i KK Zlatiboru na još jednoj pobedi, srecan rodjendan Jeleni i hrabro u derbiju. Do kraja.
Bloginja iz Čajetine