ČETIRI decenije košarke u Čajetini
Ni manjeg mesta, ni većeg košarkaškog srca. Ni manje varoši, ni većeg košarkaškog centra. Ni manje sredine, ni veće ljubavi prema igri pod obručima. Tako se živi u Čajetini u poslednje tri ipo decenije.
Krajem sedamdesetih godina u malenoj Čajetini, leti se do duboko u noć mogla čuti košarkaška lopta na igralištu u parku. Upravo tu se rodila ideja o formiranju košarkaškog kluba. Uspesi na MOSI igrama bili su dobar razlog za to, ali su ljubav prema ovoj igri i istrajnost pionira čajetinske košarke, Seada Begovića, Radomira Rakovića i podrška Aleksandra Vasiljevića, koji je bio i prvi predsednik , bili ključni u nastanku kluba. U pomoć su pritekli i iskusniji košarkaši iz Užica. Klub je osnovan 16. septembra 1979. godine. U prvom prvenstvenom meču, odigranom u parku, 19.aprila 1980.godine Zlatibor je u okviru regionalne lige savladao Javor iz Ivanjice sa 70:56. Za Čajetince su igrali Raković, Đuričić, Tucović, Stojanović, Džambić, Aćimović, Sapun, Đoković, Božović, Radoš i Miloš Milutinović. Prvi trener bio je Dragan Tomović. Posle samo tri godine igre na betonu, pod trenerskom palicom Bata Lojanice, Zlatibor je osvojio prvo mesto na srpskoligaškom zapadu i plasirao se u jedinstvenu srpsku ligu. Utakmice su igrane u hali u Užicu.
Krajem sedamdesetih godina u malenoj Čajetini, leti se do duboko u noć mogla čuti košarkaška lopta na igralištu u parku. Upravo tu se rodila ideja o formiranju košarkaškog kluba. Uspesi na MOSI igrama bili su dobar razlog za to, ali su ljubav prema ovoj igri i istrajnost pionira čajetinske košarke, Seada Begovića, Radomira Rakovića i podrška Aleksandra Vasiljevića, koji je bio i prvi predsednik , bili ključni u nastanku kluba. U pomoć su pritekli i iskusniji košarkaši iz Užica. Klub je osnovan 16. septembra 1979. godine. U prvom prvenstvenom meču, odigranom u parku, 19.aprila 1980.godine Zlatibor je u okviru regionalne lige savladao Javor iz Ivanjice sa 70:56. Za Čajetince su igrali Raković, Đuričić, Tucović, Stojanović, Džambić, Aćimović, Sapun, Đoković, Božović, Radoš i Miloš Milutinović. Prvi trener bio je Dragan Tomović. Posle samo tri godine igre na betonu, pod trenerskom palicom Bata Lojanice, Zlatibor je osvojio prvo mesto na srpskoligaškom zapadu i plasirao se u jedinstvenu srpsku ligu. Utakmice su igrane u hali u Užicu.
U sezoni 1985/86 Čajetina je dobila sportsku dvoranu koja je bila tesna da primi sve zaljubljenike u košarku i svoj klub. Istinski praznik bio je 25.april 1986. godine kada je na oproštaju Radomira Rakovića od aktivnog igranja, gostovao Partizan. Na tom meču, Aleksandar Đorđević postigao je 31 poen. Zlatibor je veoma uspešno igrao u tada veoma jakoj jedinstvenoj srpskoj ligi, nekoliko puta osvajao Kup regiona, ali i uspešno organizovao turnire sa najboljim klubovima. Avgusta 1988. Na turniru u Čajetini Crvena Zvezda je u finalu pobedila sarajevsku Bosnu, a u borbi za treće mesto Prvi Partizan je pobedio domaćina. Korak od prve B lige Čajetinci su bili u sezoni 1989/90. U plej ofu sa čačanskim Železničarem, inače klubom pobratimom, igrala se majstorica u Čačku koju su domaćini dobili. Boje Zlatibora u ovoj sezoni nosili su: Slavko i Miodrag Milojević, Đuričić, Zindović, Vitorović, Aleksandar i Goran Pavlović, Jajčanin, Todorić, Simić, Knežević, Džambić, Pantović, Đoković, Mićević, Spasenić. Ekipu je vodio Nebojša Krčevinac. Na kraju sezone 1991/92 ekipa je ispala u niži rang, ali se već sledeće godine, predvođena sa klupe Rakovićem, a na terenu sa Džambićem i Slavenkom Marićem, vratila u staro društvo. Iz sezone 1993/94. pamte se utakmice u Peći, Kosovskoj Mitrovici, Beogradu, Kraljevu. Košarkaši Zlatibora bili su istinski prijatelji između sebe, ali su i sa svim protivnicima bili sportski prijatelji, a dvorana u Čajetini bila je neosvojiva tvrđava i za IMT i Zemun. U sezoni 1995/96 . Zlatiboru je nedostajala jedna pobeda da uđe u drugu ligu, umesto beogradskog Milicionera. Naredne sezona donela je plasman u super srpsku ligu, ali se dalje nije moglo. I sezona 1999/00. donela je plasman u super ligu, ali su Slavija i Javor bili bolji. Ekipu je vodio Miško Dimitrijević, a za reprezentaciju lige igrali su Pantović, Kaljević i Vidić.
U narednih pet sezona čajetinska ekipa je bila stabilan srpskoligaš, a za klub su nastupali momci iz Čajetine: Luković, Nedović, Pantović, Rajović, Tmušić, Didanović, Stamatović, Božić, Jeremić, Petaković, Rnjaković, Krsmanović, koji su izrastali u prave asove. Sezona 2006/07. je donela odlične rezultate a samo za 4 koša u međusobnom duelu bio je bolji Željo, koji je sa užičkom Slobodom otišao u B ligu. Utakmice u Čajetini sa Slobodom i u Čačku sa Željom i dalje se prepričavaju a sudijska nepravda bila je očita. Umesto Ilije Mićevića, tim je predvodio ponovo Miško Dimitrijević. Viši rang ponovo je napadnut za dve godine, kada je tim preuzeo Miško Milojević,a na terenu su dominirali Pantović, Ćitić, Todosijević, Nedović. U B ligu ,posle pobede u Čajetini, otišla je Jagodina, a poslednjeg napada Zlatibora za pobedu i neme pištaljke sudije Ćirovića, sećaju se odlično navijači u Čajetini. Posle neuspešnih pokušaja za ulazak u viši rang, došlo je do slabijih rezultata i problema u radu kluba, tako da se u sezoni 2011/12. klub preselio u drugu srpsku ligu. Najstariji srpskoligaš se brzo konsilidovao i sa novom upravom, već sledeće sezone se ubedljivo vratio u prvu srpsku ligu. Od sezone 2013/14. ekipu predvodi sa klupe Vladan Kaloperović, a sastav tima i agilni upravni odbor najavili su konačno ostvarenje sna i plasman u B ligu. Najavljeno - učinjeno. 2014. godine, najpre pod vođstvom Kaloperovića a u drugom delu sezone Dušana Radovića, Zlatibor ostvaruje san generacija čajetinskih košarkaša. U poslednjem, 26.kolu u direktnom okršaju dve prvoplasirane ekipe, Zlatibor dolazi do pobede nad komšijama iz Priboja u evroligaškoj atmosferi u čajetinskoj hali i postaje novi B ligaš. Sjajno su te godine igrali Mićević, Šekularac, Bogdanović, Pavlović, Stamatović, Tmušić, Smolović... Po završetku sezone odigrana je prijateljska utakmica protiv čačanskog Borca kada je penzionisan dres sa brojem 14 u čast legende kluba Želimira Džambića.
U drugoj ligi Zlatibor se zadržao samo dve sezone. Nakon nešto lošijeg starta, Mladena Šekularca na klupi menja iskusni Petar Jaćimović koji je uspeo da tim dovede do sredine tabele B lige. Naredne, 2016. godine na klupu se vraća Dušan Radović. Lestvica je još jednom visoko postavljena. Obezbeđena je velika novčana podrška lokalne samouprave ali i čitave zajednice. Na krilima navijača, Vulić, Marić, Mukanović, Kojić i ekipa ostavili su iza sebe velikane srpske košarke: Proleter, Napredak, Pirot, Vojvodinu, Radnički, Slobodu... Zlatibor je vezao nestvarnu 21 uzastopnu pobedu u svojoj hali u B ligi. Kapiten Tmušić na kraju sezone podiže pehar namenjen pobedniku Druge lige. Iste godine, Zlatibor je igrao u finalu kupa protiv beogradskog Dinamika. Beograđani su tesno slavili predvođeni trenerom Miroslavom Mutom Nikolićem i time sprečili Zlatibor da se plasira na završni kup Radivoja Koraća. Sezona 2017/18 je prva za Zlatibor u najvišem rangu u Srbiji. Za prvog trenera je postavljen Vanja Guša, trener reprezentativnog kalibra. Zlatibor se još jednom pojačao i krenuo u ispisivanje novih stranica u dnevniku najstarijeg srpskoligaša i najmlađeg prvoligaša u Srbiji. Pred našim momcima koplja su polagali Borac, Vršac, Metalac, Dinamik, OKK Beograd...Vulić, Popović, Papić, Marojević i ostali zabeležili su 16 pobeda u KLS i kao četvrtoplasirani tim otišli u Superligu gde su ih čekali Crvena Zvezda, Mega, FMP. Izborio je Zlatbor plasman u plejof Superlige 2018.godine. Početkom iste godine, osvajanjem Kupa Srbije pobedom nad Metalcem u finalu, Zlatibor se plasirao na završni Kup Radivoja Koraća. Koplje je posle velike četvrtfinalne borbe položeno pred nekadašnjim evropskim šampionom: Partizan - Zlatibor 67:54. U drugoj sezoni (2018/19) najvišeg ranga, novi kapiten Smolović izveo je na teren novi sastav, predvođen Marojevićem, Riznićem, Bjelicom, Pavlovićem, Nikolićem. Još jednom je Zlatibor, ovog puta sa pozicije 5 izborio mesto u košarkaškoj Superligi u grupi sa Crvenom Zvezdom, FMP-om, Borcem, OKK Beogradom.
U proteklom periodu u klubu se stalno poklanjala pažnja radu sa mlađim selekcijama, a prva generacija koja se izdvojila bila je generacija 1971. godišta. Pantović, Radović, Pavlović, Miško i Slavko Milojević postali su oslonac tima, a uz njih su stasali i nešto mlađi Savičić i Simić. Sledeća generacija koja se izdvojila bila 1983. godište i u njoj su se istakli: Stamatović, Rajović, Božić, Tadić, Tucović, Jeremić, Škodrić, Nikolić, Knežević, Filipović, Vukajlović. Ova generacija tri puta je učestvovala na završnim turnirima prvenstava države. Dečaci rođeni 1994. godine osvojili su 2005. godine prvo mesto u Regionu šest, a u ekipi su bili: Kutlešić (juniorski reprezentativac), Vuković, Jevremović, Kuzeljević, Vasiljević, Milošević, Jovanović, Mlađenović, Božović, Radović, Žilović i Savičić. Trenirao ih je Strajin Nedović. Momci rođeni 2000-te trenirali su u mlađim selekcijama kod Vladana Kaloperovića. Od Milekića, Gavovića, Sapuna, i ostalih očekuje se da čine okosnicu prvog tima u narednim godinama. Najnoviji biser čajetinske košarke, Lazar Joksimović (2002.) od 2017.godine igra u mlađim selekcijama Crvene Zvezde i reprezentacije Srbije.
Kroz klub istinskih prijatelja, kakav je Zlatibor uvek bio, prošlo je mnogo izuzetnih igrača i trenera, a klub je obeležavajući 30 godina rada i promovišući biografiju Dragana Pejića - "Čajetina pod obručima" za legende kluba proglasio Seada Begovića, Radomira Rakovića, Želimira Džambića i Duška Pantovića. Nemoguće je ne pomenuti majstore košarkaške igre koji su nosili dres Zlatibora, bez namere da nekoga zaboravimo, kakvi su bili: Aleksandar Pavlović, Slavenko i Oliver Marić, Vladimir Dragojlović, Dragan Savičić, Vladimir Đoković, Radenko i Aleksandar Aćimović, Đorđe Lazović, Nebojša Kaljević, Dragan Ćitić, Petar Todosijević, Mladen Šekularac, Nikola Mićević, Petar Marić, Milan Vulić, Sanel Mukanović, Dragoslav Papić, Svetozar Popović, Bogdan Riznić. U Zlatiboru je prve košarkaške korake napravio i Milovan Raković, igrač impozantne internacionalne karijere.
Zlatibor ne bi bio to što jeste da nije imao i nema svoje navijače i prijatelje kluba. Širom Srbije se zna za Rada Đenića, Miša Tuca, Neša bricu, Radišu Velanca, Sloba Pantovića i mnoge druge. Danas momci i devojke, subotom od 18,00 sati sigurno se nalaze u hali u Čajetini.
Snimci utakmica Zlatibora sa gostovanja širom Srbije bili su najgledaniji program na Kanalu 4 i TV Čajetini. Danas se stalno povećava broj dečaka koji se druže sa košarkaškom loptom.
Igra pod obručima u Čajetini je sociološki fenomen, način života, navika i ritual. Biti na utakmici Zlatibora je potreba, želja i sjajna prilika da se bude viđen. 40 godina na padinama Zlatibora žive dva tela sa jednom dušom. Košarkaškom.
Duško Milojević
Snimci utakmica Zlatibora sa gostovanja širom Srbije bili su najgledaniji program na Kanalu 4 i TV Čajetini. Danas se stalno povećava broj dečaka koji se druže sa košarkaškom loptom.
Igra pod obručima u Čajetini je sociološki fenomen, način života, navika i ritual. Biti na utakmici Zlatibora je potreba, želja i sjajna prilika da se bude viđen. 40 godina na padinama Zlatibora žive dva tela sa jednom dušom. Košarkaškom.
Duško Milojević
TROFEJI
