| REČ PO REČ SA MLADENOM ŠEKULARCEM, ISKUSNIM INTERNACIONALCEM I KAPITENOM ZLATIBORA, KOME JE POMOGAO DA IZBORI PLASMAN U DRUGU MUŠKU LIGU - Privukao me klub, a s obzirom da sam čitavog života istinski sportista i profesionalac koji uvek trenira u zavisnosti od potreba, dobio sam želju da se opet malo nadmećem i lopta me tražila, a i ja nju. Nastavljam trenerski rad. Iza veterana Mladena Šekularca (34) je nimalo laka, ali veoma uspešna sezona u "Zlatiboru", u kome je bio kapiten i idejni vođa na terenu. Čajetinci su ostvarili san dug 36 leta i iz četvrtog pokušaja došli do našeg drugog ranga. U međuvremenu su se utisci slegli. Šta je presudilo da Zlatibor bude najbolji u minuloj sezoni i epitet "najstariji srpskoligaš" zameni sa "najmlađim drugoligašem"? - Kad se ostvari ovakav uspeh zaboravlja se sve što je bilo loše i teško. Bila mi je čast biti kapiten i vođa ove ekipe. |  |
Sezona jeste bila duga sa određenim turbulencijama kojima smo odoleli i izašli jači i bolji. Cilj koji smo sebi zacrtali na početku sezone nijednog momenta nije nam izlazio iz glave i bio nam je prava istinska motivacija, jer smo znali da sve zavisi od nas i da je sve u našim rukama. Na kraju smo pokazali karakter i u odlučujućoj utakmici pokazali kvalitet i zasluženo ušli u veći rang – priča iskusni Mladen Šekularac.
U istorijskom meču ekipa Zlatibora je bila na visini zadatka i u svim elementima igre, u brazilskoj atmosferi, nadigrala Pribojce, koji su imali isti cilj. Posle te utakmice izjavili ste da vam je bila čast da podignete pobednički pehar i da vam taj trofej mnogo znači. Nameće se utisak da vam je ovaj trofej jedan od najdražih u karijeri.
- Sjajna atmosfera je bila podsticaj i obaveza da damo sve od sebe u meču odluke. To smo uradili i na taj način odali priznanje našim vernim navijačima koji su nas bodrili čitave sezone i bili važan šraf u istorijskom uspehu. Bila mi je velika čast podići pehar i upisati svoje ime u klupsku istoriju. Prvi moj trofej kao kapiten, pa samim tim ima posebno značenje za mene.
* Čajetinci su sve do megdana u Priboju nizali pobede, a onda je usledio poraz od direktnog konkurenta za prvo mesto. Odmah zatim "pali" su i na ispitu u Novoj Varoši. S obzirom na dva "vezana" neuspeha, da li je u tim trenucima u taboru Zlatibora bilo sumnje da srpskoligaški tron nije dostižan?
- Kao što sam već rekao, bilo je dosta turbulencija, ali one su nas samo dodatno motivisale da istrajemo i pokažemo da nas ništa ne može poremetiti da skrenemo sa zacrtanog koloseka.
* Svojim igrama i velikom borbenošću osvojili ste srca svih poklonika igre pod obručima u Čajetini. Sigurno je da bi svi želeli da i u Drugoj ligi predvodite "Zlatibor" na terenu. U kojoj meri je ta njihova želja ostvariva, odnosno vidite li sebe i dalje u igračkom dresu?
- Drago mi je da je tako i da su ljudi prepoznali kvalitet, želju i odanost koju sam pokazivao tokom svih utakmica. Što se tiče igranja, odluka koju sam doneo je logična i kad se sve okolnosti uzmu u obzir tako je i najbolje. Dosta je bilo igranja i vreme je za novi izazov.
* Čajetinci posebno cene i vaš potez prihvatanja izazova igranja u timu iz male varoši, iako ste tokom karijere igrali u velikim košarkaškim sredinama Srbije, Crne Gore, Italije, Grčke, Belgije i bili drafotivani od strane Dalasa. Šta vas je privuklo taboru Zlatibora?
- Privukao me sam Zlatibor. Odlučio sam da se preselim da živim na Zlatibor, jer mi je mir bio više nego potreban posle nekih privatnih porodičnih problema. S obzirom da sam čitavog života istinski sportista i profesionalac koji uvek trenira u zavisnosti od potreba, dobio sam želju da se opet malo nadmećem i lopta me jednostavno tražila, a i ja nju. Sledi upoznavanje sa tadašnjim trenerom Kaloperovićem i sve je ostalo poznato.
* Treba istaći i da ste po dolasku u Zlatibor preuzeli i rad sa najmlađima čajetinskim košarkašima, kojima prenosite svoje veliko znanje. Nastavljate li trenerski rad?
- Trenerski rad sigurno nastavljam.
*Koliki potencijal leži u njima, odnosno kakva je budućnost Zlatibora pod obručima?
- Kad volja i želja za radom postoji onda je to već veliki potencijal.
* Vaši dalji planovi?
- Planovi su vezani za Zlatibor na ovaj ili onaj način. Ima vremena za sve, pa i za dalje korake koji će ubrzo biti poznati – završava Šekularac.
Šekularac je bio jedna od najvažnijih poluga tima, ali je uvek kolektiv stavljao u prvi plan.
- Nijednog momenta sebe nisam isticao u prvi plan, jer sam bio svestan koliko je važno da svi momci budu prisutni svojim stavom i željom za pobedama. Košarka ima sve manje zvezda koje same mogu sve izneti do kraja. Stoga svaki igrač je imao važnu ulogu koju je morao ispuniti, neko veću, neko manju, ali podjednako odgovornu, jer je ovo uspeh čitavog kolektiva. Ljudi iz kluba su prepoznali ozbiljnost čitavog projekta i adekvatno u skladu sa mogućnostma ispratili i nagradili naš uspeh dajući mir igračkom i trenerskom kadru koji su se mogli potpuno posvetiti radu na terenu. Veliko hvala svim sponzorima, odnosno prijateljima kluba koji su izdvojili određena sredstva koja su nama mnogo značila.
D.Pejić
U istorijskom meču ekipa Zlatibora je bila na visini zadatka i u svim elementima igre, u brazilskoj atmosferi, nadigrala Pribojce, koji su imali isti cilj. Posle te utakmice izjavili ste da vam je bila čast da podignete pobednički pehar i da vam taj trofej mnogo znači. Nameće se utisak da vam je ovaj trofej jedan od najdražih u karijeri.
- Sjajna atmosfera je bila podsticaj i obaveza da damo sve od sebe u meču odluke. To smo uradili i na taj način odali priznanje našim vernim navijačima koji su nas bodrili čitave sezone i bili važan šraf u istorijskom uspehu. Bila mi je velika čast podići pehar i upisati svoje ime u klupsku istoriju. Prvi moj trofej kao kapiten, pa samim tim ima posebno značenje za mene.
* Čajetinci su sve do megdana u Priboju nizali pobede, a onda je usledio poraz od direktnog konkurenta za prvo mesto. Odmah zatim "pali" su i na ispitu u Novoj Varoši. S obzirom na dva "vezana" neuspeha, da li je u tim trenucima u taboru Zlatibora bilo sumnje da srpskoligaški tron nije dostižan?
- Kao što sam već rekao, bilo je dosta turbulencija, ali one su nas samo dodatno motivisale da istrajemo i pokažemo da nas ništa ne može poremetiti da skrenemo sa zacrtanog koloseka.
* Svojim igrama i velikom borbenošću osvojili ste srca svih poklonika igre pod obručima u Čajetini. Sigurno je da bi svi želeli da i u Drugoj ligi predvodite "Zlatibor" na terenu. U kojoj meri je ta njihova želja ostvariva, odnosno vidite li sebe i dalje u igračkom dresu?
- Drago mi je da je tako i da su ljudi prepoznali kvalitet, želju i odanost koju sam pokazivao tokom svih utakmica. Što se tiče igranja, odluka koju sam doneo je logična i kad se sve okolnosti uzmu u obzir tako je i najbolje. Dosta je bilo igranja i vreme je za novi izazov.
* Čajetinci posebno cene i vaš potez prihvatanja izazova igranja u timu iz male varoši, iako ste tokom karijere igrali u velikim košarkaškim sredinama Srbije, Crne Gore, Italije, Grčke, Belgije i bili drafotivani od strane Dalasa. Šta vas je privuklo taboru Zlatibora?
- Privukao me sam Zlatibor. Odlučio sam da se preselim da živim na Zlatibor, jer mi je mir bio više nego potreban posle nekih privatnih porodičnih problema. S obzirom da sam čitavog života istinski sportista i profesionalac koji uvek trenira u zavisnosti od potreba, dobio sam želju da se opet malo nadmećem i lopta me jednostavno tražila, a i ja nju. Sledi upoznavanje sa tadašnjim trenerom Kaloperovićem i sve je ostalo poznato.
* Treba istaći i da ste po dolasku u Zlatibor preuzeli i rad sa najmlađima čajetinskim košarkašima, kojima prenosite svoje veliko znanje. Nastavljate li trenerski rad?
- Trenerski rad sigurno nastavljam.
*Koliki potencijal leži u njima, odnosno kakva je budućnost Zlatibora pod obručima?
- Kad volja i želja za radom postoji onda je to već veliki potencijal.
* Vaši dalji planovi?
- Planovi su vezani za Zlatibor na ovaj ili onaj način. Ima vremena za sve, pa i za dalje korake koji će ubrzo biti poznati – završava Šekularac.
Šekularac je bio jedna od najvažnijih poluga tima, ali je uvek kolektiv stavljao u prvi plan.
- Nijednog momenta sebe nisam isticao u prvi plan, jer sam bio svestan koliko je važno da svi momci budu prisutni svojim stavom i željom za pobedama. Košarka ima sve manje zvezda koje same mogu sve izneti do kraja. Stoga svaki igrač je imao važnu ulogu koju je morao ispuniti, neko veću, neko manju, ali podjednako odgovornu, jer je ovo uspeh čitavog kolektiva. Ljudi iz kluba su prepoznali ozbiljnost čitavog projekta i adekvatno u skladu sa mogućnostma ispratili i nagradili naš uspeh dajući mir igračkom i trenerskom kadru koji su se mogli potpuno posvetiti radu na terenu. Veliko hvala svim sponzorima, odnosno prijateljima kluba koji su izdvojili određena sredstva koja su nama mnogo značila.
D.Pejić